Meko, osećajno, ali brzo!

Meko, osećajno, ali brzo!

Meko, osećajno, ali brzo!

Da, dobro ste pročitali, upravo tako bi trebalo da vozite. Pokušaću da vam objasnim u sledećem tekstu šta podrazumevam pod time.



Retko kada sedim na mestu suvozača, ali kada to već moram, gledam da vozač bude kvalitetan. Najviše mi smeta kada me vozi neko i usput želi da mi pokaže ’’svoje kvalitete’’. Pa su to onda prilično oštra ubrzavanja, usporenja, prolasci kroz uske prolaze u gužvi, nikada me nisu impresionirali time! Naprotiv, postajao sam nervozan kako su kilometri odmicali.

Umetnost vožnje je nešto sasvim drugo, uglavnom se sve vrti oko pojmova MEKO i OSEĆAJNO. Jednostavno meko stiskajte sve papučice, meko baratajte volanom i svim ostalim komandama. Tako vam se suvozači neće ’’klanjati’’ pri svakoj promeni brzine ili usporenju i neće se udarati o sedište i vrata pri ubrzanjima i promenama pravca.

Oštra vožnja zahteva daleko više koncentracije i daleko više zamara vas, vaše suvozače i vaš auto, a i daleko je skuplja. Skuplja zato što prilikom oštre vožnje auto može trošiti i duplo više nego prilikom mekše vožnje. Skuplja i zbog toga što više habate motor, transmisiju, ogibljenje. Račun za takvu vožnju stiže prilikom svakog tankovanja i servisa.

Pa šta onda treba raditi? Svoje suvozače ćete impresionirati time da put prođete uz opušteni razgovor, sve situacije prođete što mekše i sa što manje rizika, da oni nikada ne primete da vi ustvari vozite na gornjoj granici dozvoljenog i da ste skoncentrisani na saobraćaj, da vam se nikada ne čuje jako motor u unutrašnjosti (ne idite nepotrebno u visoke obrtaje), i da kada stignete na odredište konstatujete zajedno da ste jako brzo stigli. Ako je u pitanju dugi put, izaći ćete iz auta daleko manje umorni nego da ste vozili oštro. Auto će pretrpeti manje šokova na ogibljenju, transmisiji i kočnicama ako ga vozite meko pa će ti elementi imati duži vek između zamene. Potrošićete daleko manje goriva ako imate što manje oscilacije u brzini, jer auto trosi najviše dok ubrzava. Nemojte koristiti kočnicu dok vam zbilja nije potrebna, usporavajte tako što ćete, za početak, samo skinuti nogu sa gasa a ako bude trebalo stisnuti kočnicu kasnije, jer posle treba ponovo dostići svoju putnu brzinu.

Jedna od tipičnih grešaka neiskusnih vozača je da i na dug put kreću oštro, pa im posle nekog vremena padne koncentracija i zaborave se pa voze čak dobrim ispod ograničenja. Onda ih neko pretekne pa oni to shvate kao ’’provokaciju’’, nagaze i pretiču tog nekog i nestaju. Posle par kilometara taj neko, ko je samo konstantno držao svoju brzinu, ih ponovo sustiže i pretiče jer oni ponovo voze jako sporo, i tako u nedogled. Dešava se da neiskusan vozač odustane od ’’jurnjave’’, onaj drugi neće jer on ipak samo drži svoju brzinu, ali i da se to loše završi.

Pod pretpostavkom da su krenuli sa istog mesta i idu na isto mesto, zaključak ko je stigao prvi, potrošio manje goriva, verovatno platio i manje kazni, manje mučio auto i pritom iz njega izašao odmorniji se nameće sam.

Crne statistike se najbolje umanjuju ZNANJEM!

Ayrton – AutoPortal